Обиљежен Дан ослобођења: Највећа признања требињским факултетима

Свечаном сједницом Скупштине града – Требиње је данас обиљежило Дан ослобођења.

Дан ослобођења Требиња успомена је на 13. новембар 1918. године, када је 14. пјешадијски пук Тимочке дивизије српске војске умарширао у наш град – донијевши слободу након вишевјековне турске и аустроугарске окупације ових простора.

У свечаном обраћању градоначелник Требиња Мирко Ћурић је истакао да смо прочитали много тога о Првом свјетском рату, о „великој кланици“, како су судионици и историчари, касније називали крвава збивања на европским ратиштима од 1914. до 1918. године, али ни изблиза онолико колико је требало да би смо дешифровали догађаје, који су, што се српског народа тиче, представљали  његову масовну голготу. Нисмо и зато, што је само двије деценије након Првог свјетског рата, дошао Други свјетски рат, који је овамо донио слободу, али и потпуни друштвени обрт. Догодио се онај добро познати феномен, да један догађај преклапа и брише други, предходни догађај.

„Први свјетски рат, са свим својим моралним и идеолошким вертикалама, пао је у сјену Другог свјетског рата, тако да се у колективној меморији народа, али, нажалост и у науци, јавио један „празан“ простор. Разумљиво, у науци, ствари су стајале у новом реду, који је био саздан на нашој националној слободарској мисли, али и идејама једне нове земље и, уопште, једног новог свјетског поретка, који је имао своја правила и тежио политичкој хармонији и новом јединству. Те идеје доминирале су науком, али и свакодневним животом грађана те, разумљиво, имамо на сцени веома честа и потпуно свјесна потискивања у други план свега овог, што се није уклапало и слагало на начин који је одговарао новој политичкој  врхушки, која се јавила оснивањем нове земље“, рекао је Ћурић.

Он је додао да се нажалост тачан број жртава у злогласним логорима од Требиња преко Добоја, Ђера и Арада, као ни тачан број погинулих на разним фронтовима, никад није утврђен и да се од Требиња до Арада, а мало се зна да је и у Требињу постојао логор за Србе, претежно Требињце и Билећане.

„Ни постојање овог логора, нажалост, никад није истражено до краја. Многи за њега нису ни знали. Тек Бранко Џелетовић, у својој књизи „Билећа кроз ратове и догађаје у 20. вијеку“, нешто подробније пише о аустријском логору у Требињу. „Требињски логор“, каже он, „налазио се на пустој пољаници у Полицама, на лијевој обали Требишњице. Простор је, како су ми испричали бивши заточеници, био ограђен високом оградом од густо плетне бодљикаве жице, а дуж једне стране ограде, дугâ, на брзину склепана барака, са бројним шупљинама и на крову и између натрулих дасака и носећих дрвених стубова. У бараци нешто натруле, смрдљиве сламе, донесене однекуд из неке коњушнице. И то је све. Ту су стрпали преко 1000 срба требињског и билећког краја. Ту је командант могао до миле воље испољавати своја овлашћења „о нужној ратној одбрани“ и „своју војничку командантску моћ“. У логору није било убијања затвореника, али је тамо примијењен метод тихог изнуривања глађу, физичким радом у граду и околини, нечистоћом, смрзавањем у леденој бараци, на трулој слами, без ћебета и гријања, без ишта чиме би се могла ублажити хладноћа од леденог сјеверца који дува кроз шупљине између дасака и кроз отворе на крову. А, вâши спопале. Није прошло ни мјесец боравка у логору, а смрт је почела да коси, прво дјецу, па старце, па све редом. Свако јутро у логор би улазила кола са коњском запрегом, на које би преживјели послагали помрле у току претходне ноћи и дана.Мртви су одвожени и затрпавани по гробљима и пустим јаругама око града. И то тако потраја све до распуштања логора, негдје, почетком јесени 1916. године“, навео је Ћурић.

Градоначелник Требиња је рекао да су Србија и Република Српска ове године почеле да заједнички обиљежавају 15. септембар, дан пробоја Солунског фронта, као Дан српског јединства и националне заставе. То је дан који симболизује бескрајно родољубље, храброст, јунаштво и спремност за апсолутну жртву за, слободу свог народа и своје домовине, речено је у заједничкој изјави двије земље.

„То је дан кад су се наши преци уздигли до античког идеала саможртвовањем, написао је давно пјесник. Због тога је, 15. септембар одабран као  дан захвалности и дан поштовања, али он је и дан сјећања. И ми у Требињу и Херцегивини треба с поносом да обиљежавамо овај дан. Требамо и зато, како је историја  забиљежила, што су, одмах, након Видовданског атентата 1914. године, многобојни Херцеговци, посебно из пограничних мјеста, прешли у Црну Гору да се, у случају рата, боре, раме уз раме, са црногорском војском. Догађаји о којима сам говорио и жртва свих оних који живот дадоше кроз ослободилачке ратове од 1914. до 1996. године за слободу Требиња, обавезују нас да градимо много богатији и љеши живот у нашем граду. То је њихов завјет, а наша обавеза“, навео је Ћурић.

Он је нагласио да је сада дошло вријеме да у Требињу оснује историјски институт, јер је наш град мјесто дуге и богате историје, које у историјском трајању нашег народа на овим просторима има посебно мјесто и значај. Томе, свакако, доприноси и географски положај Требиња, поготово близина најважнијих архивских установа неопходних за научну дјелатност института.

Честитком поводом Дана ослобођења Требиња, у писму се обратио предсједник општине Херцег Нови Стеван Катић.

Поштовани градоначелниче Ћурић, драги пријатељу.

Веома ми је жао што данас нисам у Требињу, да заједно обиљежимо празник вашег града и лично Вам упутим најљепше жеље братског Херцег Новог. Ипак, јасна је озбиљност разлога, који нас ове године спријечава да се окупимо, и да смо као озбиљни и одговорни људи морали поступити на начин који је набољи за заштиту здравља свих нас.

Искрено вјерујем да ће одрицања у овој години учинити, да наредне славимо заједно у слављу и весељу.

Желим да у своје лично име и име својих сарадника и Општине Херцег Нови честитам Дан ослобођења братском Требињу, руководству Града и свим грађанима.

Наша два града повезује и овај битан догађај, када их је српска војска прије 102 године ослободила од окупације. Херцег Нови је ослобођен 11. новембра, а Требиње два дана касније. Сјећањем на ослобођење у Великом рату, ми се дивимо, јунаштву бораца, поштујемо жртве и памтимо праву страну своје славне историје.

Само народ који познаје и прихвата своју прошлост, има здраве темеље да иде напријед, у бољу будућност. Ваш град је одличан доказ за то. Оно што сте успјели да постигнете када је у питању развој Требиња представља примјер добре праксе за све сличне градове у региону.

Требиње је постало привлачан центар за инвестиције и препознатљиво туристичко одредиште, а усмјереност на потребе грађана резултирала је многим пројектима који мијењају изглед града и унапријеђују квалитет живота у њему. Важно је да истакнем и то да је сарадња Херцег Новог и Требиња на најбољем могућем нивоу, посебно у посљедње четири године.

Драги пријатељи, искрено вам честитам на свему урађеном, а убијеђен сам да све ваше резултате грађани Требиња јако добро цијене, уз жељу да се напредак и развој Требиња наставе.

Свако добро које се деси Требињу представља праву радост и за Херцег Нови.

У нади да ћемо сљедеће године на окупу и у добром здрављу славити Дан ослобођења Требиња, срдачно вас поздрављам из пријатељског Херцег Новог.

На сједници су заслужним појединцима уручена признања Града Требиња – Повеља града и захвалнице – за 2020. годину.

Овогодишњи добитници „Повеље Града Требиња“ су Академија ликовних умјетности и Факултет за производњу и менаџмент Требиње, док је „Захвалница Града Требиња“- додијељена Удружењу породица са проблемом стерилитета „Бебе“.

Веселин Брковић, декан Академије ликовних умјетности захвалио се свима који су својим немјерљивим напором, одговорним стручним и посвеећеним радом учинили да ове двије установе буду понос града Требиња, јер је са њима Требиње важан дио академске универзитетске заједнице.

Докторица Лилијен Ковач, која се у име удружења „Бебе“ захвалила на признању, истакла да је ово подршка истрајности у њиховом раду доказ да су на правом путу али и подстицај да иду даље како би Требиње било богатије за нове становникее.

Она је подсјетила да удружење  обиљежило десет година постојања, те да има чланство од 250 породица из источне Херцеговине и рођено је 138 беба.

Захвалила је Градској управи Требиње и градоначелнику за подршку у њиховом раду.

Делегације Градске управе и Скупштине града положиле су цвијеће на требињска спомен-обиљежја жртвама и борцима свих ослободилачких ратова.

 

Извор: Радио Требиње